Život u Nemačkoj – Konstanca

Konstanca. Životpisan gradić na jugu Nemačke, univerzitetski centar i omiljeno mesto susednih Švajcaraca za vikend – šoping. Život u Nemačkoj, u ovom manjem mestu nosi sa sobom i mirniji stil života. I u ovom gradu, kao i svuda u Nemačkoj, žive i ljudi iz Srbije.

U Konstanci živi nešto više od 80 hiljada stanovnika. Smešten kraj jezera na obalama reke Rine a u blizini švajcarskih Alpa, grad pleni svojom jednostavnošću i otmenošću.

Prepoznatljiv simbol grada je statua Imperia koja se uzdiže kraj marine. Inspirisana Balzakovom pričom o istoimenoj kurtizani koja je svojom lepotom zavela katoličkog klera i plemića. U rukama drži njihove umanjene figure. Budući da nosi tako neočekivanu tematiku koja bi se mogla sažeti u trijumf ženskog principa ali i poroka nad simbolima muške moći i statusa, od kad je postavljena 1993. godine bila je predmet brojnih kontraverznih reakcija.

Turiste u velikom broju privlači stari grad uskih popločanih ulica i kuća od kojih neke datiraju još iz 16. veka.

Pitali smo Jovanu, koja od pre nekoliko godina živi sa suprugom u Konstanci kakvi su njeni utisci o ljudima i životu u ovom gradu.

Velika je predrasuda da su Nemci hladni

Upoznali smo veliki broj Nemaca koji su dobri i srdačni ljudi. Možda se stiče utisak da su hladni, jer slobodno vreme posvećuju porodici više nego prijateljima, ali daleko od toga da se ne druže. Kao i svuda, i ovde ima svakakvih ljudi, pa i onih koji su nepošteni ili hladni i proračunati. Ali, takvih ljudi ima svugde. Čovek je čovek.

Primetila sam da veoma cene svoj posao, ali i svoje slobodno vreme. Kakvi god vremenski uslovi bili, ništa im neće pokvariti planove za vikend: izlet, vožnju biciklom, šetnju…

Za razliku od naših ljudi, mnogo su fizički aktivniji. Ima mnogo ljudi koji su premašili sedamdeset a videćete ih kako trče po stazi!

Uprkos tome što je Konstanca univerzitetski centar te polovinu stanovništva čine studenti, zanimljivo je da se roletne spuštaju oko deset sati uveče i vlada mir. Kućni red se poštuje.

Noćnih klubova i ostalih mesta za večernje izlaske ima, ali manje nego u Srbiji, i uglavnom rade vikendom.

Koliko je trajao period prilagođavanja?

Kada smo se doselili iz Beograda, trebalo nam je oko tri meseca da se naviknemo i organizujemo na nov način života. Toliko je otprilike potrebno da se naviknete na nov način plaćanja računa i ostalu papirologiju koje ima poprilično.

Koliko vam je bilo značajno znanje jezika u periodu prilagođavanja?

I moj suprug i ja smo učili nemački još u školi dok smo živeli u Srbiji. Zatim smo oko godinu dana intenzivno učili jezik dok smo se pripremali za preseljenje. To znanje nam je bilo od velike pomoći. I sada, još uvek, nailazimo ponekad na nepoznate reči, proces učenja se ne zaustavlja.

Sem toga, znanje nemačkog nam je bilo neophodno prilikom zaposlenja jer Nemci traže da se priloži sertifikat o poznavanju jezika pre stupanja u radni odnos. Naš savet je da ljudi što više budu u kontaktu sa jezikom: da čitaju novine na nemačkom, da gledaju TV na nemačkom i slično.

Da li vam nedostaje Srbija?

Porodica i prijatelji da, ali sistem i politika apsolutno ne. Voleli bismo da penziju dočekamo na nekom osunčanom mestu u Grčkoj.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *