Tehnike brzog učenja

Brzo čitanje postaje sve popularnije i potrebnije. U današnjem svetu, preplavljenom ogromnom količinom informacija iz raznih oblasti, postoji ozbiljna potreba za usavršavanjem tehnika usvajanja sadržaja.

Tehnika brzog čitanja se može usvojiti za svega nekoliko nedelja, a postoje i razni onlajn kursevi, knjige i elektronski materijal, mimo edukativnih centara koji se bave osposobljavanjem osoba za brzo čitanje, pa je tako moguće brzo čitanje savladati čak i samostalno.

Brzo čitanje odnosi se na tri osnovne stvari koje se trebaju zadovoljiti, a one su: broj reči koje se pročitaju u minuti, razumevanje teksta, i treća, najvažnija, jeste usvajanje i pamćenje pročitanog. Prosečni broj reči koje obična osoba, koja nije savladala veštinu brzog čitanja, jeste od 150 do 200 pročitanih reči u minuti, što je otprilike jedna stranica knjige manjeg formata. Osobe koje su savladale tehniku brzog čitanja, u roku od jednog minuta mogu pročitati, razumeti i zapamtiti čak 5-7 stranica neke knjige za jedan minut. Odnosno, 150 do 200 stranica knjige za samo pola sata.

Kako naučiti brzo čitati?

Da bi se usvojila tehnika brzog čitanja postoji nekoliko različitih metoda. U zavisnosti od metode, savladavanje tehnike će trajati drugačije ali jedno je sigurno – svaka osoba na ovom svetu može naučiti brzo čitati. Metode se sastoje od subvokalizacije, odnosno lišavanja unutrašnjeg izgovaranja pročitanog teksta tj. razumevanje i raspoznavanje reči u trenutku kada ih vidimo jer to odvlači pažnju i znatno usporava čitanje. Bitno je samo naučiti gledati reči i naviknuti svoj mozak da pri samoj vizualizaciji reči on sam pamti ono što smo videli tj. pročitali. Zatim je važno savladati tehniku pokreta očiju gde se povratnim i unakrsnim pokretima očiju obuhvata veliki broj reči i samim tim dolazi do mozga. Takođe, za brzo čitanje je važno imati i vežbe koncetracije i pažnje – usmeravanje totalne pažnje na tekst. Tako se izbegavaju spoljašnja ometanja i brže se usvajaju sadržaji, a od velike važnosti je i tehnika posmatranja samog teksta, odnosno, pronalaženje ključnih reči koje se kasnije povezuju u kompletnu informaciju.

Kako je nastalo brzo čitanje?

Brzo čitanje je nastalo prilikom istraživanja jednog francuskog lekara, oftalamologa Emila Žavala. On je 1878. godine ustanovio da oči prave kratke pokrete sa veoma kratkim fiksacijama na određenim delovima. To znači da je on uvideo da oči prelaze preko teksta zaustavljajući se 3 do 4 puta, a ne zaustavljaju se na svakom slovu. To mu je bio dokaz da se takva tehnika može još više unaprediti i da se brzo čitanje može naučiti.

Prvi kurs brzog čitanja bio je održan na Sirakuzkom univerzitetu u Sjedinjenim američkim državama 1925. godine. Četrdesetih godina prošlog veka, pojavilo se aparatno poboljšavanje brzine čitanja sa delimičnom pomoću tahitoskopa. Brzina čitanja se povećavala ali rezultati još nisu bili konačni. 1958. godine, pojavilo se takozvano dinamičko čitanje, koje je razradila nastavnica Evelin Vud.

Bilo kako bilo, najvažnija stvar u svemu jeste činjenica da svaki čovek može usvojiti tehniku brzog čitanja. Za metode se morate odlučiti sami. Da li ćete biti polaznik nekog onlajn kursa, kupiti potrebnu literaturu i početi sami savladavati tehniku brzog čitanja, ili poći u neku od škola brzog čitanja koje su sada sve popularnije, izbor je samo na Vama.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *