Kako naučiti nove reči a ne zaboraviti ih

Želimo da naučimo nove reči ali i da ih sačuvamo u trajnoj memoriji odakle će nam biti dostupne kada nam zatrebaju. Kako? U daljem tekstu više reči o nekim od strategija.

Ukoliko ste sebi postavili ambiciozan cilj da naučite određeni broj novih reči na dan, uskoro ćete se suočiti sa činjenicom da to nije tako jednostavno kao što se čini. Razmotrimo zašto je to tako.

Mozak ima tendenciju da briše podatke koje okarakteriše kao irelevantne.

Zamislite da pamtimo sve informacije koje dopiru do naše svesti. U tom slučaju, bili bismo preplavljeni sadržajima do takvog stepena da ne bismo mogli normalno da funkcionišemo. Život bi nam postao noćna mora. U određenom smislu, zaboravljanje je normalno i korisno za nas.

Nemački istraživač iz 19. veka Herman Ebinhaus napravio je krivulju (eng. forgetting curve) koja pokazuje da 80 -90% naučenog biva zaboravljeno u roku od samo 6 dana! Ona izgleda ovako:

Na vodoravnoj koordinati predstavljeno je vreme a vertikalna pokazuje stepen upamćenog. Ne deluje ohrabrujuće.

Prva strategija koja vam sigurno pada na pamet, i koju smo svi primenjivali je ponavljanje. Iskustva pokazuju da je korisnije ponavljati svakoga dana pomalo, nego na primer, jedanput nedeljno po sat vremena.

Da bismo razumeli razloge iz kojih je tako, osvrnimo se ukratko na čudesan mehanizam rada moždanih ćelija.

Svaka moždana ćelija, neuron, izgleda kao hobotnica sa hiljadama pipaka. Jedan od tih „pipaka“ akson, predstavlja izlaz kroz koju se informacija iz tog neurona prenosi dalje. Na njegovm vrhu je sinaptički čvorić koji se spaja sa čvorićem drugog neurona i na taj način obrazuje most preko koga putuju električni impulsi.

Pojednostavljeno, misao ili reč putuju među neuronima formirajući neuronske staze.

Zamislimo da prospete lavor vode po suvoj zemlji. Voda će natopiti tlo, manje više ravnomerno. Ukoliko međutim, prospete još jedan, a zatim još jedan, po tlu će početi da se formiraju minijaturni kanali, drugim rečima, voda će početi organizovano da se razliva radije nego da se rasipa na sve strane. Ako biste zatim nalili veću količinu vode, pogađate, formirao bi se potok.

Na sličan način kao što se formiraju imaginarni potočići, nastaju neuronske veze, putevi, a ponavjanjem dobijaju na snazi. Konačno malo ohrabrenja – što više pamtimo i treniramo mozak, kasnije će nam biti lakše da činimo to isto. Jačamo neuronske veze pa informacije ne krče put kroz šipražje već udobno putuju utabanim stazama i brže stižu na cilj.

Sada zamislite da imate dva izbora. Da po suvoj zemlji polijete 50 litara vode danas pa za nedelju dana opet isto toliko. Ili, da svakoga dana polijete po 10 litara. Možete li da pretpostavite u kom slučaju je verovatnije da će se formirati potočići?

Shvatili ste poentu. Svakog dana po 15 minuta vrednije je nego jedanput nedeljno po sat vremena.

Ali, kako ponavljati. Važno je da reč, u prvom redu, zapamtimo u kontekstu u kom se pojavljuje, bilo u okviru rečenice, ili u širem kontekstu u okviru neke teme, tj. u oba istovremeno. Nije preporučljivo učiti napamet, npr. iz rečnika.

Navedimo jedan primer iz engleskog jezika.

There are fresh juices in the coffee shop.  (U kafiću ima svežih sokova.)

Reč fresh nam je nova, podvukli smo je ili prepisali i želimo da je ponovimo narednog dana. Možemo to činiti na različite načine. Jedan je da prilikom ponavljanja pročitamo celu rečenicu. Možemo čak i celu rečenicu naučiti napamet. Ali, zar ne tvrdimo da učenje napamet nije dobro!  Stvar je u sledećem: rečenicu jesmo naučili napamet, ali  smo reč  vezali za kontekst rečenice: kafić, sveži sokovi koji se u njemu služe.

Prilikom ponavljanja, možemo napraviti malu vežbu: da sačinimo novu rečenicu u kojoj ćemo upotrebiti reč.

Can you freeze fresh squeezed orange juice? Možeš li da zamrzneš sveže ceđeni sok od pomorandže?

Istovremeno, možemo iskoristiti priliku da naučimo srodne reči istog korena (freshly, refresh, refreshment).

Sjajno je ako novu reč, ubrzo nakon što ste je nučili,  imate priliku da upotrebite u razgovoru sa izvornim govornikom tog jezika. Šansa da ćete je zapamtiti, sada je već mnogo veća.

Mozak  pamti informacije povezane sa emocijama.

Emocije određuju sadržajima relevantost. Informacije u vezi sa onim  što volimo ili mrzimo biće bez napora skladištene u trajnoj memoriji, dok ćemo težiti da zaboravimo sve ono prema čemu smo ravnodušni. Emocije vagaju koliko je neka informacija važna za naš opstanak. Zato je od velike važnosti da proces učenja bude zabavan i da u njemu uživamo. 

Pošto se međusobno razlikujemo po interesovanjima, odabraćemo način pamćenja koji je u skladu sa našim karakterom i naklonostima. Već smo napomenuli da je značajno da reč smestimo u kontekst. Zapitajmo se možemo li  reč koju pokušavamo da zapamtimo, smestiti kontekst koji nas interesuje. Možda se pojavljuje u pesmama koje volimo da slušamo, u serijama koje pratimo. Možda ih možemo povezati sa našim hobijem. Iz sličnog razloga, važno je odabrati udžbenik koji obrađuje teme koje su nam interesante, profesora čiji pristup nam se dopada.

Ukoliko ste vizuelni tip, odgovaraće vam tehnike pamćenja koje reči povezuju sa bojama, oblicima, slikama. Eksperimentišite sa različitim tehnikama. Ukoliko su reči iz oblasti koja je vezana za vašu profesiju, čitajte tekstove koji obrađuju teme iz kojih ste ekspert. Razgovarajte o tim temama sa drugima.

Pozivamo vas da podelite s nama u komentarima vaše ideje, sugestije i taktike pamćenja novih reči.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *