Engleski jezik – reči koje zbunjuju

Izvestan broj reči u engleskom može nas zbuniti jer se slično izgovaraju ili pišu. I dok će oni koji uče srpski jezik možda pomešati reči: pepeljuga i pepeljara, košarka i kokoška, mi koji učimo engleski povremeno se rvemo sa nekima od ovih:

breath – breathe
breath (imenica) dah
breathe (glagol) disati
affect – effect
to affect (glagol) uticati
affect (imenica) afekat, egzaltirano emotivno stanje
effect (imenica) efekat, rezultat
adapt – adopt
to adapt (glagol) prilagoditi, adaptirati
to adopt(glagol) usvojiti
advice – advise
advice (imenica) savet
to advise (glagol) savetovati
amoral – immoral
amoral – amoralan
immoral – nemoralan
(Nemoralna osoba je ona koja, suprotno od moralne, krši moralne norme i toga je svesna, dok je amoralna ona koja ne poznaje moral, nema svest o moralu.)
Evo još nekoliko primera:
alternate – alternative
to alternate (glagol) zamenjivati mesta
alternate (imenica) zamena
alternate (pridev) onaj koji zamenjuje
alternative (imenica) alternativa
alternative (pridev) alternativan
aid – aide
aid (imenica) pomoć
aide (imenica) pomoćnik
Evo jednog zanimljivog primera:
ambigous – ambivalent
ambigous (pridev) dvosmislen, neodređen kao osobina nečega npr. ambigous term – nejasan termin
ambivalent (pridev) višeznačan prema nečemu npr. ambivalent attitude – nejasan, ambivalentan stav
sometime – some time – sometimes
(pomoći ćemo primerima, da pojasnimo)
sometime (prilog) nekad u budućnosti
Let’ s drink coffee sometime.
sometime (pridev) povremeno
She appeared with her sometime partner.
some time – neki period vremena
You need to give some time to yourself to aquire new words.
I konačno:
sometimes (prilog) ponekad
Sometimes, I m not sure about the meaning of some words.
beside – besides
beside (predlog) pored, do
besides (prilog) sem toga
I was to angry to sit beside him. Besides, I wished to stay outside.
Ovim se duga lista engleskih reči koje su slične ne završava. Kako je učenje stranog jezika kontinuirani proces, važno je svakodnevno uočavati i vežbati kroz primere upotrebu sličnih reči.

Kako naučiti nove reči a ne zaboraviti ih

Želimo da naučimo nove reči ali i da ih sačuvamo u trajnoj memoriji odakle će nam biti dostupne kada nam zatrebaju. Kako? U daljem tekstu više reči o nekim od strategija.

Ukoliko ste sebi postavili ambiciozan cilj da naučite određeni broj novih reči na dan, uskoro ćete se suočiti sa činjenicom da to nije tako jednostavno kao što se čini. Razmotrimo zašto je to tako.

Mozak ima tendenciju da briše podatke koje okarakteriše kao irelevantne.

Zamislite da pamtimo sve informacije koje dopiru do naše svesti. U tom slučaju, bili bismo preplavljeni sadržajima do takvog stepena da ne bismo mogli normalno da funkcionišemo. Život bi nam postao noćna mora. U određenom smislu, zaboravljanje je normalno i korisno za nas.

Nemački istraživač iz 19. veka Herman Ebinhaus napravio je krivulju (eng. forgetting curve) koja pokazuje da 80 -90% naučenog biva zaboravljeno u roku od samo 6 dana! Ona izgleda ovako:

Na vodoravnoj koordinati predstavljeno je vreme a vertikalna pokazuje stepen upamćenog. Ne deluje ohrabrujuće.

Prva strategija koja vam sigurno pada na pamet, i koju smo svi primenjivali je ponavljanje. Iskustva pokazuju da je korisnije ponavljati svakoga dana pomalo, nego na primer, jedanput nedeljno po sat vremena.

Da bismo razumeli razloge iz kojih je tako, osvrnimo se ukratko na čudesan mehanizam rada moždanih ćelija.

Svaka moždana ćelija, neuron, izgleda kao hobotnica sa hiljadama pipaka. Jedan od tih „pipaka“ akson, predstavlja izlaz kroz koju se informacija iz tog neurona prenosi dalje. Na njegovm vrhu je sinaptički čvorić koji se spaja sa čvorićem drugog neurona i na taj način obrazuje most preko koga putuju električni impulsi.

Pojednostavljeno, misao ili reč putuju među neuronima formirajući neuronske staze.

Zamislimo da prospete lavor vode po suvoj zemlji. Voda će natopiti tlo, manje više ravnomerno. Ukoliko međutim, prospete još jedan, a zatim još jedan, po tlu će početi da se formiraju minijaturni kanali, drugim rečima, voda će početi organizovano da se razliva radije nego da se rasipa na sve strane. Ako biste zatim nalili veću količinu vode, pogađate, formirao bi se potok.

Na sličan način kao što se formiraju imaginarni potočići, nastaju neuronske veze, putevi, a ponavjanjem dobijaju na snazi. Konačno malo ohrabrenja – što više pamtimo i treniramo mozak, kasnije će nam biti lakše da činimo to isto. Jačamo neuronske veze pa informacije ne krče put kroz šipražje već udobno putuju utabanim stazama i brže stižu na cilj.

Sada zamislite da imate dva izbora. Da po suvoj zemlji polijete 50 litara vode danas pa za nedelju dana opet isto toliko. Ili, da svakoga dana polijete po 10 litara. Možete li da pretpostavite u kom slučaju je verovatnije da će se formirati potočići?

Shvatili ste poentu. Svakog dana po 15 minuta vrednije je nego jedanput nedeljno po sat vremena.

Ali, kako ponavljati. Važno je da reč, u prvom redu, zapamtimo u kontekstu u kom se pojavljuje, bilo u okviru rečenice, ili u širem kontekstu u okviru neke teme, tj. u oba istovremeno. Nije preporučljivo učiti napamet, npr. iz rečnika.

Navedimo jedan primer iz engleskog jezika.

There are fresh juices in the coffee shop.  (U kafiću ima svežih sokova.)

Reč fresh nam je nova, podvukli smo je ili prepisali i želimo da je ponovimo narednog dana. Možemo to činiti na različite načine. Jedan je da prilikom ponavljanja pročitamo celu rečenicu. Možemo čak i celu rečenicu naučiti napamet. Ali, zar ne tvrdimo da učenje napamet nije dobro!  Stvar je u sledećem: rečenicu jesmo naučili napamet, ali  smo reč  vezali za kontekst rečenice: kafić, sveži sokovi koji se u njemu služe.

Prilikom ponavljanja, možemo napraviti malu vežbu: da sačinimo novu rečenicu u kojoj ćemo upotrebiti reč.

Can you freeze fresh squeezed orange juice? Možeš li da zamrzneš sveže ceđeni sok od pomorandže?

Istovremeno, možemo iskoristiti priliku da naučimo srodne reči istog korena (freshly, refresh, refreshment).

Sjajno je ako novu reč, ubrzo nakon što ste je nučili,  imate priliku da upotrebite u razgovoru sa izvornim govornikom tog jezika. Šansa da ćete je zapamtiti, sada je već mnogo veća.

Mozak  pamti informacije povezane sa emocijama.

Emocije određuju sadržajima relevantost. Informacije u vezi sa onim  što volimo ili mrzimo biće bez napora skladištene u trajnoj memoriji, dok ćemo težiti da zaboravimo sve ono prema čemu smo ravnodušni. Emocije vagaju koliko je neka informacija važna za naš opstanak. Zato je od velike važnosti da proces učenja bude zabavan i da u njemu uživamo. 

Pošto se međusobno razlikujemo po interesovanjima, odabraćemo način pamćenja koji je u skladu sa našim karakterom i naklonostima. Već smo napomenuli da je značajno da reč smestimo u kontekst. Zapitajmo se možemo li  reč koju pokušavamo da zapamtimo, smestiti kontekst koji nas interesuje. Možda se pojavljuje u pesmama koje volimo da slušamo, u serijama koje pratimo. Možda ih možemo povezati sa našim hobijem. Iz sličnog razloga, važno je odabrati udžbenik koji obrađuje teme koje su nam interesante, profesora čiji pristup nam se dopada.

Ukoliko ste vizuelni tip, odgovaraće vam tehnike pamćenja koje reči povezuju sa bojama, oblicima, slikama. Eksperimentišite sa različitim tehnikama. Ukoliko su reči iz oblasti koja je vezana za vašu profesiju, čitajte tekstove koji obrađuju teme iz kojih ste ekspert. Razgovarajte o tim temama sa drugima.

Pozivamo vas da podelite s nama u komentarima vaše ideje, sugestije i taktike pamćenja novih reči.

Francuski jezik – po mnogima najlepši jezik na svetu

Da li je francuski jezik uistinu najlepši jezik pitanje je ukusa. Kako god bilo, interesovanje za ovaj romanski jezik se ne smanjuje: danas ga aktivno uči preko 100 miliona đaka a procenjuje se da je maternji jezik 80 do 110 miliona ljudi

Francuski jezik je zvanični jezik u čak 29 država, među ostalima u Belgiji, Švajcarskoj, Luksemburgu, Monaku, Kanadi i brojnim državama u Africi. Broj ljudi koji se njime služe utrostručio se od 1945. godine. Milioni ljudi u Africi koriste ga kao drugi jezik, a još uvek zauzima značajno mesto u diplomatiji.

Kako je zapravo nastao ovaj jezik.

Francuski jezik je spada u grupu romanskih jezika nastalih od latinskog. U drugom veku p.n. e. današnja Francuska bila je na teritoriji nekadašnje Galije koja je uključivala Belgiju, Švajcarsku, severnu Italiju, i delove Nemačke i Holandije. Govorio se galijski, koji zapravo nije bio standardizovani jezik, već grupa srodnih keltskih dijalekata. O tom jeziku se vrlo malo zna a evo i zašto. U prvom veku p.n.e. Rimljani osvajaju ovu zemlju, a stanovnici su morali da nauče jezik i običaje osvajača. Znanje latinskog, omogućavalo je bolju poziciju u društvu, te je tako u vekovima koji su usledili, sve više ljudi govorilo latinski. Vremenom postao dominantan, da bi konačno galski jezik sasvim nestao. Obični ljudi govorili varijante vulgarnog, narodnog latinskog koji se razlikovao od oficijalnog, pisanog jezika.

Nastanak francuskoj jezika – najranija faza

A onda je usledila invazija germanskih plemena, 375. godine, koja su postepeno potiskivala Rimljane te su nastajala nova germanska kraljevstva. Povlačenje Rimljana doprineo je još većem raslojavanju vulgarnog latinskog na različite dijalekte, buduće romanske jezike kakve danas poznajemo. Dijalekti sevozapadne franačke države smatraju se starofrancuskim jezikom. Taj jezik nije bio standardizovan pa se i sam delio na razne lokalne dijalekte. Jedan od njih francois kojim se govorilo u Parizu i okolini.

Jezik severne Galije razvijao se na svoj način pod velikim uticajem germanskih jezika, kako u pogledu vokabulara tako i u pogledu fonetike. Upravo pod ovim uticajima nastao je specifičan izgovor koji se toliko razlikuje od ostalih romanskih jezika.

Zvanični pisani jezik bio je latinski, plemstvo je govorilo jezikom frankiš a narod različitim dijalektima. U doba Luja IX dijalekt „francijen“ usvajaju pripadnici viših staleža a narod i dalje govori različitim dijalektima, dok je latinski i dalje zvaničan jezik u obrazovanju, na sudu, i jezik crkve. U doba Filipa IV, međutim, uz latinski, sve više se koristi i francuski.

Srednja faza francuskog jezika, renesansa

U ovoj fazi (14. vek), jezik je dramatično menja, naročito izgovor. Mnoge reči u saverenom francuskom još uvek se pišu na način na koji su se izgovarale pre nego što je došlo do ovih promena. U starom francuskom postojala su dva padeža, ali oni su nestali, a zauzvrat red reči je postao nepromenjiv. Uz to, u ovoj fazi, vidljiv je uticaj Italije. U to doba, u francuski je ušlo čak osam hiljada reči iz italijanskog, od kojih se oko 800 i danas koriste.

U 16.veku konačno francuski jezik zamenjuje latinski,uz žestoko protivljenje Katoličke crkve. Razvoj štamparstva ubrzao je i širenje pisanog jezika. Sve više knjiga se štampalo na francuskom koji je bio razumljiviji običnim ljudima.

Moderni francuski od 17. veka

Francuski postaje Lingua Franca u katoličkom svetu. Gramatičari su konačno standardizovali jezik. Godine 1635. osnovana je Francuska akademija koja je imala za cilj da promoviše pravilan francuski. Običan svet je ipak, još uvek govorio lokalnim dijalektima. Tek 1880. kada je ustanovljen školski sistem, standardni francuski jezik ulazi u širu upotrebu.

U 18. veku, francuski jezik postaje jezik diplomatije, zvaničnih međunarodnih dokumenata i taj status je zadržao do prvog svetskog rata. Širenje francuskoj jezika u kolonijama.

Popularnosti francuskoj jezika doprinela je i turistička privlačnost Francuske. Ovu prelepu zemlju godišnje poseti preko 75 miliona turista!

Reči egzotičnog porekla

Pojedine reči su egzotičnog porekla, tj. dolaze iz delekih ili manje poznatih jezika.

Reč tabu (engl. taboo) potiče od polinežanske grupe jezika, tačnije sa ostrva Tonga a u engleski jezik je uveo Džejms Kuk. Kada je engleski istraživač stigao na obale ovog ostrva, ostrvljani bi rukom pokazivali na svete predmete koji ne smeju da se dodiruju i uzvikivali došljacima: tabu! Tako se izvorno značenje reči odnosilo se na svete predmete čijim bi dodirivanjem obični smrtnik navukao veliku nesreću sebi na vrat.

Reč tajkun dolazi iz japanskog jezika gde je prvobitno označavala japanskog šoguna, odnosno osobu koja je došla na vlast mimo uobičajene procedure tj. putem nasleđivanja. U kineskom jeziku ista reč u prevodu znači veliki princ. Iz japanskog nam takođe, dolaze reči karaoke, kimono, tofu i cunami.

Direktna pozajmljenica iz kineskog je reč tajfun, koja označava datu metereološku pojavu. Iz korejskog nam dolazi reč tekvondo za istoimenu borilačku veštinu.

Iz hindi jezika nam je, ne i začudo, došla reč guru, ali i reči bungalov, juta. šampon i pidžama.

Arapski jezik pozajmio je evropskim jezicima mnoštvo reči, pa ćemo navesti samo neke od njih: muslin, šaftan, moher, algebra, algoritam, karavan, jasmin…

Reč džez je spornog porekla ali postoji uverenje da dolazi iz afričkog jezika mandingo, od reči jasi, dok reč amen logično, stiže iz hebrejskog.

Tobogan je ušao u evropske jezike preko kanadskog francuskog, ali zapravo vodi poreklo od severnoameričkih Indijanaca, tačnije iz jezika Algonkjana. Jezicima Indijanaca dugujemo i reči totem i mokasine.

Od starosedelaca Australije, Aboridžina, nasledili smo reči bumerang, koala i naravno, kengur.

Život u Nemačkoj – Konstanca

Konstanca. Životpisan gradić na jugu Nemačke, univerzitetski centar i omiljeno mesto susednih Švajcaraca za vikend – šoping. Život u Nemačkoj, u ovom manjem mestu nosi sa sobom i mirniji stil života. I u ovom gradu, kao i svuda u Nemačkoj, žive i ljudi iz Srbije.

U Konstanci živi nešto više od 80 hiljada stanovnika. Smešten kraj jezera na obalama reke Rine a u blizini švajcarskih Alpa, grad pleni svojom jednostavnošću i otmenošću.

Prepoznatljiv simbol grada je statua Imperia koja se uzdiže kraj marine. Inspirisana Balzakovom pričom o istoimenoj kurtizani koja je svojom lepotom zavela katoličkog klera i plemića. U rukama drži njihove umanjene figure. Budući da nosi tako neočekivanu tematiku koja bi se mogla sažeti u trijumf ženskog principa ali i poroka nad simbolima muške moći i statusa, od kad je postavljena 1993. godine bila je predmet brojnih kontraverznih reakcija.

Turiste u velikom broju privlači stari grad uskih popločanih ulica i kuća od kojih neke datiraju još iz 16. veka.

Pitali smo Jovanu, koja od pre nekoliko godina živi sa suprugom u Konstanci kakvi su njeni utisci o ljudima i životu u ovom gradu.

Velika je predrasuda da su Nemci hladni

Upoznali smo veliki broj Nemaca koji su dobri i srdačni ljudi. Možda se stiče utisak da su hladni, jer slobodno vreme posvećuju porodici više nego prijateljima, ali daleko od toga da se ne druže. Kao i svuda, i ovde ima svakakvih ljudi, pa i onih koji su nepošteni ili hladni i proračunati. Ali, takvih ljudi ima svugde. Čovek je čovek.

Primetila sam da veoma cene svoj posao, ali i svoje slobodno vreme. Kakvi god vremenski uslovi bili, ništa im neće pokvariti planove za vikend: izlet, vožnju biciklom, šetnju…

Za razliku od naših ljudi, mnogo su fizički aktivniji. Ima mnogo ljudi koji su premašili sedamdeset a videćete ih kako trče po stazi!

Uprkos tome što je Konstanca univerzitetski centar te polovinu stanovništva čine studenti, zanimljivo je da se roletne spuštaju oko deset sati uveče i vlada mir. Kućni red se poštuje.

Noćnih klubova i ostalih mesta za večernje izlaske ima, ali manje nego u Srbiji, i uglavnom rade vikendom.

Koliko je trajao period prilagođavanja?

Kada smo se doselili iz Beograda, trebalo nam je oko tri meseca da se naviknemo i organizujemo na nov način života. Toliko je otprilike potrebno da se naviknete na nov način plaćanja računa i ostalu papirologiju koje ima poprilično.

Koliko vam je bilo značajno znanje jezika u periodu prilagođavanja?

I moj suprug i ja smo učili nemački još u školi dok smo živeli u Srbiji. Zatim smo oko godinu dana intenzivno učili jezik dok smo se pripremali za preseljenje. To znanje nam je bilo od velike pomoći. I sada, još uvek, nailazimo ponekad na nepoznate reči, proces učenja se ne zaustavlja.

Sem toga, znanje nemačkog nam je bilo neophodno prilikom zaposlenja jer Nemci traže da se priloži sertifikat o poznavanju jezika pre stupanja u radni odnos. Naš savet je da ljudi što više budu u kontaktu sa jezikom: da čitaju novine na nemačkom, da gledaju TV na nemačkom i slično.

Da li vam nedostaje Srbija?

Porodica i prijatelji da, ali sistem i politika apsolutno ne. Voleli bismo da penziju dočekamo na nekom osunčanom mestu u Grčkoj.

Festivali u Nemačkoj

Nemačka je poznata po festivalima koji okupljaju lokalno stavnovništvo ali i privlače pažnju mnogobrojnih turista. Od Minhena do Berlina, u Nemačkoj se godišnje organizuje čak 10.000 okupljanja! Evo i liste neki od najpoznatijih koje možete posetiti svake godine širom Nemačke.

Međunarodni filmski festival u Berlinu

Međunarodni filmski festival u Berlinu

Drugi po redu najveći međunarnodni festival u svetu. Za razliku od kanskog takmaca, na Berlinski festival možete doći i bez VIP pozivnice – jednostavnom kupovinom karte preko interneta. Filmskim sladokuscima nudi preko 400 svetskih premijera! Ove godine je trajao od 15. do 25. februara.

Oktoberfest

oktoberfest nemacka festival

Mnogo dobrog piva i tradicionalna bavarska hrana, čine ovaj festival jednim od najpopularnijih te vrste. Održava se pred kraj septembra i početkom oktobra svake godine. Na festivalu se izgubi oko 40. 000 predmeta koji posetioce čekaju u lokalnom birou za izgubljene stvari da po njih dođu (kad se otrezne).

Rock am ring i Rock im Park

Rock am Ring & Rock im Park

Dva muzička festivala odvijaju se simultano u Nirnbergu i Nurembergu. Tri dana dobre svirke očekuje sve ljubitelje rok muzike.

Festival mediaval

Festival mediaval

Muzički festival u gradu Selbu. Za sve ljubitelje modernih žanrova i potžanrova inspirisanih srednjevekovnom muzikom.

Festival Ričarda Vagnera u Bejrevtu

bayreuth wagner festival

Festival okuplja ljubitelje klasične muzike. Za ovaj festival teško je dobiti ulaznicu, jer je potražnja desetak puta veća od ponude. Za cenu se ne pita. Zato se svake godine formira lista čekanja za kupovinu karte a vreme čekanja da stignete na red je i po 10 godina (dobro ste pročitali). Šta reči, prijavite se na vreme da stignete za života na ovaj festival.

Za one manje strpljive a ljubitelje džeza, tu je:

Međunarodni Diksilend festival

dixieland festival

Festival se od 1971. održava svake godine u maju, u gradu Drezdenu. Okuplja oko pola milona zaljubljenika u džez. Na više scena, nekoliko dana traju koncerti renomiranih džez izvođača.

Karneval kulture u Berlinu

carneval kultura berlin

Ulični festival multikulturalne orijentacije održava se u letnjem periodu u Berlinu. Egzotična pića i hrana, ples i muzika 4.500 izvođača iz preko 70 zemalja privlače posetioce iz čitavog sveta. Ulaz, narano, slobodan.

Od zanimljivh dešavanja, treba još spomenuti i Sajam knjiga u Lajpcigu, Festival afričke muzike u Vurcburgu, te oko 50 Novogodišnjih sajmova, na kojima se mogu kupiti pokloni i razne sitnice prazničnim cenama.

Šta su mape uma?

Ovakav način učenja nam omogućava da koristimo (i pamtimo) veoma obimnu materiju, sećajući se samo suštine, bez velikih osvrtanja na detalje. Mape uma predstavljaju grafički prikaz jasnog i kreativnog. Začetnik ovakvog vida učenja je bugarski profesor Đorđi Lozanov, a ovakav vid učenja se veoma brzo proširio dalje i ka zapadu.

Specifičnost ovakvog učenja je u tome što se u isto vreme koriste obe moždane hemisfere. Leva ili logička hemisfera, koja se bavi analizom, brojevima, linearnošću, rečima, logikom i listama i desna ili kreativna hemisfera, koja je zadužena za sintezu, prostorno poimanje, ritam, imaginaciju i dnevno sanjarenje. Znajući ovo, kada mapiramo naš um, moramo koristiti pojmove koje koriste i jedna i druga hemisfera mozga. Dakle, levoj hemisferi su potrebne činjenice, a desnoj opisi tih činjenica.

Kako se crtaju mape uma?Pre svega, jako je važno imati na umu da sve što se može treba povezati sa bilo kojom asocijacijom iz prošlosti jer je to najbolji vid ucrtavanja. Počinjemo od centralnog pojma, ključne ideje. Ukoliko je moguće, trebalo bi je predstaviti u vidu crteža kako bi olakšali našem mozgu jer se slike lakše pamte nego slova, reči ili rečenice (jer su oni našem mozgu već predstavljeni kao niz slika). Na centralni crtež „nižemo“ dalje asocijacije koje raščlanjuju ključnu ideju. Centralni crtež bi trebao da sadrži minimum tri boje kako bi umu stvorili iluziju trodimenzionalnosti. Svaki novi vid razgranjavanja predstavljamo jednom od boja iz centra, tako da je poželjno da postoji što više boja (crna se ne preporučuje) i crteža jer mozak na njih izuzetno pozitivno deluje i lakše priziva asocijacije.

Crtanje se radi tako što za svaku granu za koju smo definisali boju, definišemo i neku reč koja je objašnjava (nju upisujemo horizontalno, iznad grane). Reči treba da budu štampane i da ih je što manje (rečenice ne dolaze u obzir). U crtanju grana kao i u pisanju reči preporučuje se maštovitost, dakle, što više stilova i načina za crtanje. Ne postoji konkretan smer ili plan crtanja, ali je važno da se organizujemo tako da sve bude čitko i vidljivo (što su grane tanje, u pitanju je veći detalj). Uopšeni savet za svaki od elemenata je da je bitno da sve bude lako za pamćenje, zabavno i zanimljivo.

Primena mapa umaUmne ili mentalne mape imaju širok opseg primene i koriste se često u poslovne i obrazovne svrhe. Polja u kojima su one najprimenjivije su sumiranje nekog znanja, revidiranje, pojašnjavanje ili kao pomoćno sredstvo na, na primer, predavanjima, gde mogu da posluže kao podsetnik.

Ono što je možda najznačajnije istaći je da su mentalne mape „sredstvo“ koje nam omogućava da dobijemo celovitiju sliku o obrađenoj temi, umesto da se prisećamo samo delova teme. Ova informacija izuzetno pozitivno utiče na organizaciju reprodukovanja i mogućnosti planiranja primene određenih informacija. A činjenica da su tom prilikom aktivne obe moždane hemisfere, doprinosi boljem balansu upotrebnog potencijala mozga i, samim tim, postiže se veći balans.U izradama mentalnih mapa sada nam pomaže i tehnologija. Sve veća primena ove tehnike inspirisala je nastanak kompjuterskih programa koji omogućavaju crtanje mapa, čime dodatno štedimo vreme, a pritom, na raspolaganju imamo veći broj tehnika i alata.

Tehnike brzog učenja

Brzo čitanje postaje sve popularnije i potrebnije. U današnjem svetu, preplavljenom ogromnom količinom informacija iz raznih oblasti, postoji ozbiljna potreba za usavršavanjem tehnika usvajanja sadržaja.

Tehnika brzog čitanja se može usvojiti za svega nekoliko nedelja, a postoje i razni onlajn kursevi, knjige i elektronski materijal, mimo edukativnih centara koji se bave osposobljavanjem osoba za brzo čitanje, pa je tako moguće brzo čitanje savladati čak i samostalno.

Brzo čitanje odnosi se na tri osnovne stvari koje se trebaju zadovoljiti, a one su: broj reči koje se pročitaju u minuti, razumevanje teksta, i treća, najvažnija, jeste usvajanje i pamćenje pročitanog. Prosečni broj reči koje obična osoba, koja nije savladala veštinu brzog čitanja, jeste od 150 do 200 pročitanih reči u minuti, što je otprilike jedna stranica knjige manjeg formata. Osobe koje su savladale tehniku brzog čitanja, u roku od jednog minuta mogu pročitati, razumeti i zapamtiti čak 5-7 stranica neke knjige za jedan minut. Odnosno, 150 do 200 stranica knjige za samo pola sata.

Kako naučiti brzo čitati?

Da bi se usvojila tehnika brzog čitanja postoji nekoliko različitih metoda. U zavisnosti od metode, savladavanje tehnike će trajati drugačije ali jedno je sigurno – svaka osoba na ovom svetu može naučiti brzo čitati. Metode se sastoje od subvokalizacije, odnosno lišavanja unutrašnjeg izgovaranja pročitanog teksta tj. razumevanje i raspoznavanje reči u trenutku kada ih vidimo jer to odvlači pažnju i znatno usporava čitanje. Bitno je samo naučiti gledati reči i naviknuti svoj mozak da pri samoj vizualizaciji reči on sam pamti ono što smo videli tj. pročitali. Zatim je važno savladati tehniku pokreta očiju gde se povratnim i unakrsnim pokretima očiju obuhvata veliki broj reči i samim tim dolazi do mozga. Takođe, za brzo čitanje je važno imati i vežbe koncetracije i pažnje – usmeravanje totalne pažnje na tekst. Tako se izbegavaju spoljašnja ometanja i brže se usvajaju sadržaji, a od velike važnosti je i tehnika posmatranja samog teksta, odnosno, pronalaženje ključnih reči koje se kasnije povezuju u kompletnu informaciju.

Kako je nastalo brzo čitanje?

Brzo čitanje je nastalo prilikom istraživanja jednog francuskog lekara, oftalamologa Emila Žavala. On je 1878. godine ustanovio da oči prave kratke pokrete sa veoma kratkim fiksacijama na određenim delovima. To znači da je on uvideo da oči prelaze preko teksta zaustavljajući se 3 do 4 puta, a ne zaustavljaju se na svakom slovu. To mu je bio dokaz da se takva tehnika može još više unaprediti i da se brzo čitanje može naučiti.

Prvi kurs brzog čitanja bio je održan na Sirakuzkom univerzitetu u Sjedinjenim američkim državama 1925. godine. Četrdesetih godina prošlog veka, pojavilo se aparatno poboljšavanje brzine čitanja sa delimičnom pomoću tahitoskopa. Brzina čitanja se povećavala ali rezultati još nisu bili konačni. 1958. godine, pojavilo se takozvano dinamičko čitanje, koje je razradila nastavnica Evelin Vud.

Bilo kako bilo, najvažnija stvar u svemu jeste činjenica da svaki čovek može usvojiti tehniku brzog čitanja. Za metode se morate odlučiti sami. Da li ćete biti polaznik nekog onlajn kursa, kupiti potrebnu literaturu i početi sami savladavati tehniku brzog čitanja, ili poći u neku od škola brzog čitanja koje su sada sve popularnije, izbor je samo na Vama.

Kako uspešno napisati CV na engleskom jeziku?

Proces vašeg predstavljanja budućem poslodavcu počinje onog momenta kada Vi odlučite da se prijavite na određeni oglas za posao. Prva stvar koju činite kako biste se “upoznali” sa potencijalnim poslodavcem je da mu se predstavite kroz CV.

Razlog zašto treba imati dobro napisan CV leži u tome što ćete, u najvećem broju slučajeva, imati veliku konkurenciju na konkursu za posao, pa je svrha dobro napisanog CV-ja da vas izdvoji od drugih (brojnih) kandidata i da vas tako odvede stepenik više, odnosno na intervju za posao. Što se bolje predstavite i što više vaš CV odgovara potrebama i zahtevima poslodavca, veće su šanse da vas pozove na intervju.

Biografija treba da vas predstavi u najboljem svetlu, na koncizan i lepo struktuiran način. Postoji mnoštvo načina na koje možete pisati CV i upravo tu činjenicu možete iskoristiti i biti što je moguće originalniji.

Možete pogledati naš primer dobro napisanog CV-ja na engleskom jeziku. Važno je da se pridržavate okvira za pisanje i da koristite vokabular koji je na akademskom nivou.

U zaglavlju stavite Vaše osnovne podatke, kontakt telefon i linkove ka društvenim mrežama, ako želite da Vas preko njih poslodavac kontaktira. Sledeći korak je kratka biografija, međutim preporuka je da u ovom delu napišete samo jasno konzicne rečenice ili podatke o mestu i datumu rođenja, a da se u Vašem motivacionom pismu predstavite opširnije i napišete zašto mislite da ste Vi prava osoba za ovaj posao. Radno iskustvo- Working Experience/ Career je najvažniji deo Vašeg CV-ja i preporučuje se da se obrati pažnja samo na poslove koji su relevantni ili uskopovezani sa strukom za koju konkurišete. Redosled nabrajanja poslova ide od trenutne pozicije na kojoj radite, pa u nazad godina po godinu. Važno je da navedete i mesto na kojem ste radili-position i da kažete koja su bila Vaša zaduženja- obligations. Pored pozicije stavite datum kada ste počeli sa radom i mesec ili godinu kada ste završili.

Obrazovanje – Education je sledeći deo koji se odnosi na osnovne škole koje ste završili-

primary/elementary school, srednje-secondary school/high school i fakultete-faculty/university. Ako ste na fakultetu izučavali određeni smer ili oblast upišite department. Master studies se odnosi na master studije, a PhD studies na doktorske.

Sledeći deo su veštine-skills i preporučuje se da se upišu pozitivne sposobnosti i veštine koje Vam mogu pomoći da se istaknete pored ostalih kandidata.

Veštine na engleskom koje možete upisati su: sociable (društven), hard-working (vredan), organized (organizovan), punctual (tačan), team-oriented (orjentisan ka timu), studious (radan, marljiv), devoted (posvećen), helpful (od pomoći), capable of multitasking (sposoban za obavljanje više poslova istovremeno).

Zatim pišete dodatne lične veštine koje posedujete Additional Skills and Courses. Ovde možete staviti da ste dobar vozač i da posedujete vozačku dozvolu-driving licence, da imate sposobnost rada na računaru- computer skills, da ste završili obuku za bezbednost na poslu- security course i sve dodatne veštine i kurseve koje ste pohađali, a koji Vam mogu biti od pomoći u pronalženju  posla.

U Vaš CV možete i ubaciti posebna dostignuća, diploma i sertifikate koje imate, ako ste u mogućnosti priložite u dodatku-attachment-u ili prosledite link ka određenom sadržaju. Ostavićete lep utisak ako imate preporuku od poslodavca-recommendation letter ili kratko pismo koje opisuje šta ste radili na prethodnom poslu. Ako nemate, nemojte da brinete kada budete pozvani na razgovor moći ćete sve to sami da ispričate na srpskom ili engleskom jeziku.

Srećno na razgovoru!

Šta je idiom i kako se prevodi

Idiomska reč ili fraza je specifična struktura i značenje karakterističnog specifičnog jezika. Često je neprenosiv zbog svojih karakteristika, pa često stvara probleme prevodiocima i studentima koji uče strani jezik.

U posljednje vrijeme sve je uočljiviji pogrešan pravopis pomoću idioma. Međutim, naša je namjera da u nastavku istaknemo praksu i doprinesemo njenom iskorjenjivanju.

Pre svega, uzmimo za primer idiom našeg jezika i razmotrimo zašto je neprenosiv. Ponekad kupujete odeću preko interneta, kupujte svinju u pokalu. Pošto je stvar u izgradnji leksičkog okoštaloja, jedan segment idioma ne može zameniti drugi.

Dakle, ne možemo reći „svinja u poku“, „mačetu u poku“ nije slično, već samo na gore pomenuti način i nikakav drugi način. Još jedan karakterističan idiom koji je od velikog značaja je njegova semantička neprozirnost. Ukratko, značenje idioma nije značenje sumiranja njegovih delova.

Zbog toga se idiomi pri učenju stranog jezika moraju usvojiti u cjelini. Iz istog razloga, oni su, kao što smo već naveli, prilično veliki izazov za prevod. Ne, naredite rečenicu koju uzmimo za primer, prevedenu na strani jezik?

U principu imamo dva izbora: parafrazirati idiom, pa samim tim i čitavu rečenicu, ili onaj iz jezika na koji prevod prevode idiom isto značenje. Ovo poslednje je znatno zahtevniji zadatak.

Pokušajmo sada parafrazirati čitavu rečenicu iz slučaja. Ponekad je kupovina odeće putem interneta rizična jer nismo sigurni da ćemo dobiti upravo ono što želimo. Takva rečenica bi bila, nikakve posebne poteškoće ne bi mogle prevesti na drugi jezik.

Uprkos tome što samouvereno vladaju idiomima na svom maternjem jeziku i koriste ih spontano, s lakoćom i u velikom broju, često nismo sigurni kako ih objasniti ili parafrazirati. Dok su za neke idiome verodostojne pretpostavke o poreklu (npr. Bacanje bika), drugi se ističu svojom neobičnošću, grotesknim izrazom i tajanstvenom unutrašnjom logikom. tamo su, međutim, idiomi zajednički za različite jezike i potiču iz identične kulturne baštine.

Ne, moramo biti oprezni. Izraz da ista struktura. isti elementi, na različitim jezicima mogu podnijeti znatno različiti semantički sadržaj. Koristimo uporedni primer srpskog i italijanskog jezika. Ako se kaže da je neko otkrio Ameriku, želimo da istaknemo da je zamislio da je otkrio detalj, drugi to već odavno znaju.

Na italijanskom jeziku tada pronađite „Amerika znači:„ Nađite je u sjajnim uslovima, sa malo ili bez sopstvenih zasluga “. Drugim rečima, upala sekire između njega, jer je ovaj idiom bio jednak u našem jeziku, pod uslovom da se uklapa u širi kontekst. Možda se vi, ali nakon tako kratkog navođenja složenosti tema, pitate zašto se uopšte koriste idiomi?

Između ostalog, oni pružaju specifičan jezik boja i slika, a uglavnom nadopunjuju vaše Kojima pripovedamo. U pisanom tekstu imamo tendenciju da retko koristimo idiome nego u govornom jeziku, jer je pisani tekst po pravilu formalniji. međutim, nije uvek tako.

Trebao bi skrenuti pažnju na praksu sa kojom se susrećemo u tekstovima na Internetu ili u štampanoj literaturi koja odražava neformalni ton – koja je postavljena u idiomima citata.

Evo primera koji ni na koji način ne treba da posluži kao model: Različite ideje mi „padaju na pamet“.

Taman kada sam, tokom pisanja, mislio da mi nedostaje pravi, živi primer javnog života, političar je na Tviteru napisao: „Neću ulaziti u vašu„ prljavu “kampanju. „

To sam ja kod Ivana Klein.

„Pogrešno je navoditi citate svaki figurativno ili metaforički korišćeni izraz. U rečenicama poput: Matematika je “slaba” tačka, citati su prilično suvišni. “(John Klein, Rječnik zabrinutosti za jezik)